Faktori koji doprinose patologiji oka:

• Ove rase pasa imaju preveliku dužinu očnih kapaka što doprinosi nastanku entropijuma. Da bi kapci vršili svoju ulogu zaštite oka i ravnomernog raspoređivanja suznog filma, oni celom dužinom moraju nalegati na rožnjaču. Ukoliko su odvojeni od rožnjače, ili se uvrnu ka unutra pa dlake sa kože kapaka dolaze u kontakt sa rožnjačom, kapci neće čuvati zdravlje oka, već ćeuzrokovati brojne bolesti oka.
• Kod ovih rasa postoje teški kožni nabori koji vrše mehanički pritisak na kapke, odnosno, kapci ih ne mogu nositi. Ovo je naročito uočljivo kada gledamo psa sa izraženim čeonim naborima kada sagne glavu (tada mu se ne vide oči).
• Kod engleskih buldoga patologiji oka doprinosi brahiocefalični sindrom sa izraženim medijalnim entropijumom (vidite tekst ,,medijalni entropijum kod mopsa’’)
• Kod ovih rasa je bolest suvog oka česta patologija .
• Ovi psi često razvijaju ozbiljne alergije kojih vlasnici nisu svesni i nisu pod kontrolom, a alergije su u vezi sa mnogim patologijama oka.
• Ovi psi imaju dugu istoriju problema sa kapcima i zato ovaj problem biva ignorisan od strane veterinara, vlasnika i odgajivača. Kada problem dugo postoji, počne da se smatra ,,normalnim’’. Odgajivači teže da odgajaju primerke sa većim brojem nabora jer ljubitelji rase to smatraju poželjnim, pri čemu se na entropijum kao neželjenu patologiju oka zaboravlja.
• Kod engleskih buldoga su česte patološke trepavice koje se pojavljuju sa konjunktive kapaka (ektopične cilije) ili sa ruba kapka iz otvora meibomovih žlezda (distihije), koje dodatno iritiraju rožnjaču i poput alergija doprinose spastičnom entropijumu.

Faktori koji doprinose složenosti hirurške procedure

Izbor prave procedure korekcije entropijuma je teži kod navedenih rasa nego kod drugih rasa pasa.

Da bi se uspešno rešio problem entropijuma, treba da se reši više pojedinačnih problema: da se smanji dužina donjeg očnog kaka, da se ukloni veći deo tkiva sa medijalnog (unutrašnjeg) i lateralnog (spoljašnjeg) dela donjeg očnog kapka (jer donji očni kapak ima medijalni  i lateralni entropijum, dakle, nije izražen entropijum jednako duž čitave dužine očnog kapka). Mora se skratiti i gornji očni kapak i naći pravi način kako da se smanji uticaj čeonih nabora na položaj gornjeg očnog kapka. Sve pobrojano, predstavlja minimum 4 hirurška zahvata po jednom oku.

Hirurške procedure koje se koriste

Postoji više tehnika kojima se može rešiti problem, ali većina njih kod pobrojanih rasa pasa pokazuju odredjene komplikacije:

• Mana ,,Brow-sling procedure’’ je recidiv jer se nekad šavovi mogu otkačiti sa kosti, i uz to postoji mogućnost bakterijske infekcije tkiva oko šavova.
• Jednostavna tehnika ,,Hotz-celsus’’ za gornji i donji očni kapak uglavnom dovodi do recidiva problema u kraćem vremenskom periodu.
• Ukoliko se uklone svi nabori, problem će se rešiti ali vlasnik neće biti zadovoljan sa ,,ispeglanim’’ psom jer se izgled lica psa značajno promeni , a treba napomeniti da je ova hirurška tehnika veoma agresivna i predstavlja veliku traumu za psa.

Hirurška tehnika koja daje najbolje rezultate

Najbolja hirurška procedura je kombinacija 4 procedure po oku. „Stades“ na gornjem očnom kapku treba da bude uradjen precizno, da se sačuvaju sve meibomove žlezde koje su od značaja za suzni film, a uklone svi dlačni folikuli da bi se izbegla iritacija rožnjače sa dlakama. Rana zarasta sekundarno, čime nastaje ožiljno tkivo koje je dovoljno čvrsto da drži čeone nabore kože i sprečava njihov dalji uticaj na anatomiju gornjih očnih kapaka. Zatim se skraćuju donji i gornji očni kapci „V“ resekcijom i radi prilagođena „Hotz-celsus“ procedura na donjim očnim kapcima. Ovo je izuzetno uspešna hirurška tehnika i pas odmah posle operacije drži oči otvorene i ne oseća više nelagodu.

Kada se odlučiti za hirurgiju?

U našu ambulantu ponekad dolaze pacijenti kod kojih je entopijum napravio trajna oštećenja na rožnjači. U ozbiljnim slučajevima, entropijum može izazvati perforaciju rožnjače. Tada prvo radimo hirurgiju na rožnjači, da bi se spaslo oko i vid, a dve nedelje kasnije hirurgiju na očnim kapcima, da ne bi ponovo izazvali problem sa rožnjačom. Da bi vlasnici prepoznali problem na vreme i potražili pomoć na vreme, treba da budu upoznati sa rasama koje su sklone entropijumu i da obraćaju pažnju na rane znake entropijuma: suzenje oka, iscedak iz oka, žmirkanje, zatvaranje oka. Na svaki znak sumnje, treba da odvedu psa kod oftalmologa da bi se utvrdilo da li ima entropijum kao i da bi se preduzeli dalji koraci u cilju otklanjanja ove patologije oka.