Saveti

Šta je uveitis ili u prevodu-upala oka kod psa?

Uveitis je inflamatorno stanje unutrašnjih struktura oka, odnosno uvealnog trakta, kojeg čine iris, cilijarno telo i horoid. Ovo je često stanje kod pasa pošto su sva ova tkiva izrazito vaskularisana (prokrvljena) i imunosenzitivna. Razlikujemo anteriorni (prednji) uveitis (iritis, ciklitis i iridociklitis) i posteriorni uveitis (uveitis koji zahvata zadnje strukture oka-horoiditis, horioretinitis).

Zašto se javlja uveitis?

Uveitis se može javiti nezavisno od bolesti drugih struktura oka ili se može javiti kao posledica bolesti sočiva (katarakt kod pasa je čest uzrok uveitisa), rožnjače (ulceri na rožnjači se komplikuju uveitisom) ili sklere.

Uveitis može biti primarno bolest oka (uveitis nastao zbog katarakte ili primarnog tumora oka) ili se može javiti sekundarno kao posledica sistemskih bolesti:

• neoplastičnih (pr. nekada je jedina manifestacija limfoma uveitis);
• infektivnih;
• gljivičnih (Blastomyces dermatitidis, Histoplasmosis, Cryptococcus neoformans, Coccidiomycosis);
• parazitskih (Dirofilaria immitis, Onchocerca lupi, Toxocara canis, Leishmania infantum, Toxoplasma gondii);
• virusnih (CAV-1);
• bakterijskih (Brucella canis, Bartonella spp, Leptospira spp, Ehrlichia canis);
• autoimunih (uveodermatološki sindrom, pankreatitis);
• toksičnih, metaboličkih (hiperlipidemija);
  

U preko 50% slučajeva, uveitis je posledica sistemskih bolesti. Pošto uveitis može dovesti do gubitka vida ili je klinički simptom neke životno ugrožavajuće bolesti, veoma je važno utvrditi uzrok uveitisa zbog daljeg postupanja s pacijentom.

Kako se manifestuje uveitis?

Uveitis kod pasa može zahvatiti jedno ili oba oka. Može biti izrazito bolan, što pacijent manifestuje blefarospazmom (grčom očnih kapaka koji ide od žmirkanja do potpunog zatvaranja obolelog oka) i fotofobijom (kada psu ,,smeta’’ svetlost).

Prisutni su manje ili više izražena epifora (pojačano suzenje), iscedak iz oka (koji može biti beličast ili zelenkast), krmeljanje (vlasnik primeti naročito ujutru da su kapci psa ulepljeni zelenkastim krmeljima) kao i protruzija trećeg očnog kapka. Uočava se crvenilo oka usled konjunktivalne zažarenosti, istaknuti su krvni sudovi beonjače, a krvni sudovi se mogu pojaviti i na rožnjači.

Zapaža se zamućenost oka usled edema rožnjače, keratičkih precipitata (taloženje inflamatornih ćelija na kornealnom endotelu) i fibrinskih naslaga. Klinički simptomi uveitisa mogu biti hipopion (prisustvo inflamatornih ćelija u prednjoj očnoj komori) ili hifema (prisustvo krvi u prednjoj očnoj komori). Izražene su promene na irisu (šarenici), koji postaje tamniji, uz pojavu neovaskularizacije irisa (rubeosis iridis).

Zenica je sužena (mioza zenice). Kao posledica uveitisa, javljaju se sinehije, sekundarni glaukom, katarakta i iris bombe’ (anteriorno baloniranje irisa ka endotelu rožnjače).

Kako se dijagnostikuje uveitis?

Dijagnoza se postavlja oftalmološkim pregledom. Da bi se utvrdio uzrok uveitisa, treba uraditi krvnu sliku i biohemiju, kao i serološke testove na infektivne bolesti. Kod sumnji na neoplaziju, treba uraditi rendgen grudnog koša, ultrazvuk abdomena, aspiraciju finom iglom limfnih čvorova, krvni razmaz.

Kako se leči uveitis?

Terapija podrazumeva antiinflamatorna sredstva (topikalno i sistemski) i specifičnu terapiju prema uzročniku bolesti i nastalim komplikacijama.  Ukoliko se započne sa ispravnom i pravovremenom terapijom, prognoze za očuvanje vida i oka mogu biti dobre. Problem je što se sa terapijom obično zakasni. U daljem tekstu ćemo napisati zašto uveitis ostaje skriven i zašto ostaje duže vreme neprepoznat.

Infekcija oka kod psa ili konjunktivitis kod psa ili upala oka kod psa…?

Problem kod uveitisa je što može ostati nezapažen dugo vremena pre nego što se dijagnostikuje. Vlasnik primeti da su konjunktive crvene i primeti krmeljanje ili iscedak iz oka. Primeti i da pas žmirka i da drži oko zatvoreno. Obično, šta ljudsko oko ne vidi na to i ne sumnja, a šta vidi to mu se učini kao razlog simptoma (a to su u ovom slučaju spoljne strukture oka koje reaguju -rožnjača i konjunktiva).

Zato vlasnik retko može da pomisli da je u pitanju upala unutrašnjih struktura oka i da je ugrožen vid. Teško je vlasniku i da pomisli da ono što vidi na spoljašnjim strukturama oka kao upalu, odražava još intenzivniju upalu unutar oka. Prvo pomisli da je u pitanju infekcija konjunktive oka ili konjunktivitis pa počne terapiju sa antibioticima. Tu se izgubi vreme. Vreme se izgubi i na uzimanje brisa sa površine oka i čekanje rezultata. Na oku psa žive bakterije koje čine mikrofloru oka. One su tu prisutne i treba da budu prisutne. Neće one dovesti do uveitisa, a uglavnom neće one dovesti ni do konjunktivitisa.

One mogu inficirati ulcer koji postoji na rožnjači i to je sve. Ako nema ulcera, rožnjača čuva unutrašnje strukture oka da ostanu sterilne. Strah od bakterijske infekcije površine oka koji je prisutan kod vlasnika, veoma često stavi u drugi plan ono što je zaista za zabrinutost-a to je uveitis, koji je zapravo veoma, veoma retko uzrokovan bakterijama.

Dok pas stigne kod veterinarskog oftalmologa i dok se dijagnostikuje uveitis, pas je već imao jedan ili više ciklusa pogrešne terapije jer je teško bez adekvatnih dijagnostičkih pomagala videti unutrašnjost oka i utvrditi da tamo postoji upala-uveitis. Svo to odlaganje dijagnoze, odlaže i terapiju i donosi mogućnost da uveitis napravi brojne komplikacije i izazove ozbiljne posledice po zdravlje oka. Zakasnela terapija uveitisa daje lošu prognozu kako za vid, tako i za oko kao organ.