Glaukom kod pasa
Glaukom i terapija glaukoma
Glaukom predstavlja kombinaciju više patoloških stanja oka, koja progresivno napreduju, utiču na slabljenje vida i dovode do karakterističnih promena na očnom nervu, a uvek su u vezi sa povišenim očnim pritiskom. U veterinarskoj medicini predstavlja jedan od najčešćih uzroka gubitka vida.
Kod glaukoma dolazi do smanjenog oticanja očne vodice, povećanog intraokularnog pritiska, smanjenog snadbevanja krvlju glave očnog nerva, strukturnih promena na glavi očnog nerva i neuroinflamacije sa abnormalnošću ganglijskih ćelija retine. Zbog elastičnosti sklere, visok očni pritisak dovodi do uvećanja očne jabučice (buftalmusa), što je naročito uočljivo kod mladih životinja, štenaca i mačića, ili kod hroničnog glaukoma odraslih životinja. Rožnjača postaje deblja i zamućena (plavičasta) zbog edema strome. Očni nerv trpi anoksiju, dolazi do smrti aksona i dolazi do glioze glave očnog nerva.
Glaukom je klasifikovan na:
• kongenitalni,
• primarni i
• sekundarni.
Kongenitalni glaukom
Kongenitalni glaukom je nasledni i kongenitalni, dakle prisutan je na rođenju. Pacijent pokaže znake glaukoma ubrzo po rođenju, u toku par nedelja ili meseci. Glaukom je prisutan na oba oka, ali promene ne moraju biti simetrične. Klinički znaci glaukoma su: povišen intraokularni pritisak, midrijaza, kornealni edem sa mogućom pojavom strija (Haab’s striae), sekundarni ulcerativni keratitis, kongestija krvnih sudova episklere, buftalmus, subluksacija sočiva, sekundarni uveitis, kortikalna katarakta, degeneracija vitreusa, degeneracija retine i atrofija glave očnog nerva.
Primarni glaukom
Primarni glaukom je nasledni glaukom koji se javlja usled mutacije na različitim genima, a te mutacije su karakteristične za rasu. Rase sklone primarnom glaukomu su: baseti, biglovi, koker španijeli, sibirski haski, boston terijeri, čau čau, minijaturne pudle… Klinički znaci primarnog glaukoma se mogu uočiti kod mlađih pasa ili starijih, negde od četvrte, šeste ili čak dvanaeste godine života. Psi sa primarnim glaukomom mogu imati „otvoren“ ili „zatvoren“’ iridokornealni ugao (pregleda se gonioskopijom), ali se mora posmatrati i nadalje sistem kanala koji odvodi očnu vodicu u sistem kapilara („Cilijarni procep“ – pregleda se HF ultrazvukom), da bi se donela odluka da li psi imaju primarni glaukom. Glaukom je prisutan na oba oka, ali promene ne moraju biti simetrične. Ukoliko se kod psa dijagnostikuje glaukom na jednom oku, treba izvršiti dodatne pretrage i ustanoviti da li je u pitanju primarni ili sekundarni glaukom. Taj podatak nam je značajan da bi izabrali adekvatnu terapiju za glaukom, kako oka sa glaukomom, tako i „zdravog“ oka. Klinički znaci glaukoma su: povišen intraokularni pritisak, midrijaza (proširena zenica), ko edem sa mogućom pojavom strija (Haab’s striae), sekundarni ulcerativni keratitis, kongestija krvnih sudova episklere, buftalmus, subluksacija sočiva, sekundarni uveitis, kortikalna katarakta, degeneracija vitreusa, degeneracija retine i atrofija glave očnog nerva.
Sekundarni glaukom
Uzrok sekundarnog glaukoma su postojeće bolesti oka koje dovode do nemogućnosti oticanja očne vodice. To mogu biti primarno očne bolesti ili sistemske bolesti koje imaju svoje manifestacije na oku. Bolesti koje dovode do sekundarnog glaukoma su različite prirode. Mogu biti infektivne prirode (Toksoplazma, Neospora, Bartonela, Brucela, virus štenećaka, adenovirus, FIP, FeLV, Blastomikoza, Kriptokokoza…), metaboličke (dijabetes, sistemska hipertenzija, hiperlipidemija), neoplastične (limfom, melanom, mijelom, sarkom), imunološke (fakolitički i fakoklastični uveitis, uveodermatološki sindrom), idiopatske (limfocitno plazmocitne) i traumatske (tupa ili penetrirajuća trauma oka). Sva ova nabrojana stanja uglavnom izazivaju uveitis, a sekundarni glaukom se najlešće javlja kao posledica uveitisa. Sekundarni glaukom se često dijagnostikuje kao posledica luksacije sočiva, katarakte, fakoemulzifikacije, iris bombe, intraokularnih pigmentnih depozita, odvajanja retine i mnogih drugih patologija oka. Klinički znaci glaukoma su: povišen intraokularni pritisak, midrijaza, mioza, kornealni edem sa mogućom pojavom strija (Haab’s striae), sekundarni ulcerativni keratitis, uveitis, kongestija krvnih sudova episklere, buftalmus, subluksacija sočiva, kortikalna katarakta, degeneracija vitreusa, degeneracija retine, atrofija glave očnog nerva i smanjen vid ili slepilo. Sekundarni glaukim se može javiti na jednom ili oba oka.
Sekundarni glaukom posle perforacije rožnjače. Uočavaju se buftalmus, edem rožnjače i ožiljci na rožnjači 
Sekundarni glaukom kod psa usled fakoklastičnog uveitisa koji je posledica mačije ogrebotine i laceracije sočiva.
Postavljanje dijagnoze glaukoma
Dijagnoza se postavlja tonometrijom, gonioskopijom i upotrebom visokofrekventnog ultrazvuka. Ukoliko se ustanovi glaukom jednog oka, obavezno se proverava i drugo zdravo oko pa se započinje i terapija zdravog oka, pošto je samo pitanje vremena kada će i kod njega doći do povišenja intraokularnog pritiska. Terapija može biti medikametozna sa antiglaukomatoznim kapima. Od hirurških procedura u našoj ambulanti primenjuje se: laser transkleralna ili endoskopsa ciklofotokoagulacija (sa ciljem da se smanji produkcija očne vodice) ili postavljanje različitih šantova u prednju očnu komoru koji služe za odvođenje očne vodice, a najčešće se kombinuju obe hirurške procedure. Kod sekundarnog glaukoma, značajno je ukloniti primarni uzrok bolesti.