Hirurgija orbite
Kod teških povreda očne jabučice ili malignih tumora, potrebno je izvršiti enukleaciju ili evisceraciju. Moguće je postavljanje intraokularne proteze, koja imitira prisustvo očne jabučice.[/vc_column_text]
Orbitalnu eksplorativnu hirurgiju koristimo za uklanjanje stranih tela ili neoplazija.
Enukleacija ili Proteza?
Šta raditi kada je oko slepo i bolno?
Postoje mnoge bolesti oka koje dovode do nepovratnog gubitka vida. Ako je oko trajno izgubila svoju funkciju, bolno je, i predstavlja opasnost za zdravlje Vašeg ljubimca, onda je potrebno da ga uklonite. Pošto je oko dobro inervisan organ, nekontrolisana upala ili nekontrolisan očni pritisak su uzrok dugotrajnog i neprekidnog oštrog ili tupog bola (poput migrene ili zubobolje).
Intraokularna protetika ili uklanjanje očne jabučice? U čemu je razlika, koje su prednosti i nedostaci ovih procedura? O ovoj temi ćemo pokušati da razgovaramo u daljem tekstu.
Uklanjanje očne jabučice (enukleacija) ima svoje pozitivne aspekte:
Vreme operacije je kratko. Uklanjanje očne jabučice može se obaviti u roku od 10-15 minuta.
Mala verovatnoća komplikacija i tokom operacije i u postoperativnom periodu.
Kratka postoperativna nega, samo 5-7 dana nakon operacije, nakon kojeg pacijent ne zahteva nikakvu posebnu negu.
Uklanjanje očne jabučice omogućava Vam da dobijete kompletan materijal za histološki pregled, ako je potrebno.
Uklanjanje očne jabučice ima samo jednu negativnu stranu:
Kozmetička mana usled odsustva oka.
Intraokularna protetika je operacija kojom se postiže estetski zadovoljavajuć rezultat i izlazi se u susret želji vlasnika- da ima psa sa poznatim „licem“, a uspešno se uklanja izvor bola. U stvari, intraokularna protetika je operacija koja je neophodna isključivo vlasniku, a ne psu ili mački. Suština intraokularne protetike je sledeća: kod teških bolesti očne jabučice izvor bolesti je unutrašnji sadržaj oka. Oko se sastoji od nekoliko membrana. Spoljnu vezivno-tkivnu opnu oka čine rožnjača i sklera, koje često nisu uključeni u proces bolesti, jer bolest uglavnom utiče na unutrašnje strukture oka. Eliminisanjem izvora bolesti moguće je stabilizovati stanje oka bez uklanjanja spoljne opne oka. Nakon uklanjanja svih unutrašnjih struktura očne jabučice, na njihovo mesto se ugrađuje silikonska proteza koja ispunjava unutrašnjost oka i održava njegov oblik. Sa svoje spoljne strane, proteza je pokrivena preostalom membranom vezivnog tkiva oka – rožnjačom i sklerom. Tako dobijamo oko psa koje se ne razlikuje, ili se neznatno razlikuje od drugog, zdravog oka.
U poređenju sa uklanjanjem očne jabučice, intraokularna protetika ima neke nedostatke:
Duži postoperativni period. Pacijent treba intenzivniju negu oko 14 dana. Postoperativni period traje do 45 dana.
Ovo je skuplja procedura od enukleacije.
Veći je rizik od postoperativnih komplikacija u poređenju sa uklanjanjem očne jabučice. Ove komplikacije mogu biti:
- Reakcije na samu protezu. Ponekad je moguća fibroza rožnjače i tada operisano oko izgleda drugačije od zdravog, u smislu promene boje.
- Razvoj čira na rožnjači jer je poremećena inervacija rožnjače.
- Dugoročne komplikacije koje nisu direktno povezane sa protetikom, ali su u vezi sa strukturama oka koje su zadržane (pr. može se razviti tumor očnih kapaka, bolest suvog oka itd)..
Da li će se izvršiti enukleacija ili postavljanje intraokularne proteze, zavisi od želje vlasnika i stanja očne jabučice pre operacije. U najboljim okolnostima, protetika očne jabučica može biti izvrstan izbor i za pacijenta i za vlasnika. U nekim slučajevima je bolje odbiti protetiku. Na primer, ako je jasno da će oko sa protezom zahtevati posebnu negu do kraja svog života (ova hirurgija se ne preporučuje kod mopsa ili pekinezera, jer imaju puno dodatnih problema sa očima koji imaju uticaj na uspeh hirurgije).
