Hirurgija očnih kapaka

Urođeni i stečeni defekti očnih kapaka su čest uzrok lezija na rožnjači, koje mogu dovesti do nelagodnosti i bola. Ulceri (rane, čirevi) na rožnjači, koji mogu nastati kao posledica poremećene funkcije očnog kapka, mogu biti veoma duboki, tako da narušavaju integritet rožnjače i predstavljaju pretnju za perforaciju oka i gubitak vida.

Gubitak vida može nastati ne samo zbog perforacije rožnjače, već i zbog gubljenja prozirnosti rožnjače. Usled stalne iritacije sa trepavicama i dlakama kože kapaka, rožnjača gubi svoju prozirnost zbog pojave ožiljaka, pigmenta, krvnih sudova i otoka. Najčešće patologije očnih kapaka koje zahtevaju hiruršku intervenciju su:

• Entropijum – uvrtanje očnih kapaka ka rožnjači, što ima za posledicu iritaciju rožnjače dlakama/trepavicama sa očnih kapaka. Mnoge rase pasa i mačaka imaju predispoziciju za entropijum. Kod nekih rasa ili jedinki unutar rase, je ova patologija veoma očigledna, pa je vlasnik ili veterinar primete na vreme, pre no što nastanu promene na rožnjači. Kod pojedinih pacijenata, entropijum se javlja sporadično, a često sekundarno, uzrokovan alergijama ili bolom usled postojanja neke patologije na rožnjači ili drugim strukturama oka. Iz tog razloga, kada se uoči entropijum, prvo treba utvrditi da li je entropijum primaran ili sekundaran.

• 

   

>Kako se sanira entropijum?

Nekada se postavljaju privremeni šavovi, koji treba da par nedelja drže kapke u svojoj fiziološkoj poziciji, dok se ne reši problem alergija ili bola. Po skidanju šavova, ukoliko ne dodje do recidiva entropijuma, hirurgija za entropijum nije neophodna.

Ukoliko je neophodna hirurgija za entropijum, ona nije ista za svakog pacijenta. Prvo se moraju uzeti u obzir specifičnosti rase, jer znamo da svaka rasa sa sobom nosi posebne karakteristike kapaka i kože, i znamo koje procedure daju najbolji rezultat. Kod pacijenata unutar iste rase takodje ima individualnih odstupanja, pa se ne može koristiti isti šablon za sve. Pre hirurgije se pažljivo procenjuje da li postoji entropijum gornjih ili donjih očnih kapaka, kao i koja strana kapka je uvrnuta.

Kapci se prilagodjavaju očnoj jabučici, pa je hirurgija za entropijum obično kombinovana, u smislu da se za istog psa i na istom kapku koristi veći broj hirurških procedura. Treba imati u vidu i dalji razvoj psa (što je naročito važno kod mladih pasa) i predvideti i sprečiti recidive. 

Ektropijum – izvrtanje očnih kapaka i odmicanje od površine oka, što ima za posledicu izlaganje oka nepovoljnim spoljnim uticajima i isušivanje oka. Kod pasa je česta kombinacija entropijuma i ektropijuma na istom kapku, pa je hirurgija zahtevna, jer podrazumeva kombinaciju više procedura za korekciju jednog kapka.

Ektropijum se javlja kod pojedinih rasa kao rasna predispozicija, a može se uočiti i kod pasa koji su imali prethodnu korekciju entropijuma, pa je preterana korekcija dovela do nove patologije kapaka.

• Distihijaza – rast dlaka iz samog ruba očnih kapaka, koje često iritiraju rožnjaču i mogu izazvati pojavu ulcera. Postoje rase koje su sklone ovoj patologiji. Distihijaza često ostaje nezapažena. Vlasnik primećuje da pas žmirka, suzi, krmelja ili češe oko. Posledično se može javiti entropijum, pa distihijaza može ostati neotkrivena kao primarni uzrok iritacije rožnjače. Slit lampa svojim velikim uveličanjem, daje mogućnost da se distihije uoče. One se tada uklanjaju manuelnim čupanjem ili trajno, hirurgijom.
  Distihije su patološke trepavice koje rastu sa ruba očnih kapaka iz otvora Meibomovih žlezda. Kod ovog pacijenta su uzrokovale ulcer na rožnjači. Distihije su uklonjene krioepilacijom.

   

  

   

• Trihijaza – dlake sa nosnog nabora ili očnih kapaka, naročito kod životinja koje imaju naboranu kožu, dospevaju u oko i izazivaju iritaciju oka. Dlake u oku predstavljaju dren za suzni film, pa dolazi do oticanja suza iz oka na kožu lica. Pojedine rase imaju veoma oštre i kratke dlake na koži očnih kapaka, pa one usled entropijuma dospevaju u oko i vremenom dovode do trajnih promena na rožnjači.Rožnjača se ,,brani’’ od hronične iritacije (grebanja), pa se vremenom uočava zadebljanje rožnjače, taloženje pigmenta i stvaranje ožiljnog tkiva, a sve su to procesi koji dovode do smanjenja prozirnosti rožnjače. Trihijaza se hirurški rešava korekcijom entropijuma ili uklanjanjem nosnog/čeonog nabora.

   

• Ektopična cilija (trepavica) – rast dlaka sa konjuktive kapaka koje izazivaju iritaciju oka. Ektopičnu ciliju je ponekad veoma teško uočiti. Ume da bude skrivena u naborima konjunktive ili je svetle boje pa se previdi. Pacijent često ima probleme sa okom, koji se javljaju periodično i traju kraći ili duži vremenski period.Pas pokazuje znake iritacije oka: žmirkanje, suzenje, češanje oka, pojavljuje se ulcer na rožnjači, mukozan ili gnojav iscedak iz oka, a pacijent može da ima prevučen treći očni kapak preko oka-što je refleksni način da zaštiti rožnjaču od iritacije. Sekundarni entropijum je čest. Ukoliko se ne uoči na vreme, ektopična cilija može da izazove duboki ulcer na rožnjači i perforaciju rožnjače.

  Oftalmolog sumnja na ektropičnu ciliju kada uoči karakterističnu lokaciju ulcera na rožnjači. Tada pažljivim pregledom konjunktive može naći ektopičnu ciliju. Kada se locira, treba zakazati hirurgiju kojom će se trajno rešiti ova patologija.

   

• Lagoftalmus – predstavlja preveliki otvor koji čine očni kapci (koji su kod pojedinih rasa predugački) pa očna jabučica prominira, tako da se očni kapci ne mogu u potpunosti zatvoriti. Problem je karakterističan za rase pasa sa ,,buljavim’’ okom (brahiocefalične rase: mops, ši cu, pekinezer). Ova patologija kod pojedinih jedinki može biti veoma izražena, pa vlasnik primeti da pas drži oko polu-otvoreno kada spava. Bez adekvatne zaštite, rožnjača postaje izložena nepovoljnim uticajima spoljne sredine, pa su ovi pacijenti skloni bolestima rožnjače i imaju izraženu bolest suvog oka.Kod njih se često zapažaju ulceri, iscedak iz oka, pojava ožiljnog tkiva, krvnih sudova i pigmenta na rožnjači. Takodje, oni su skloni ispadanju oka posle traume (proptozi), koja može dovesti do gubitka vida, ali i oka kao organa. Lagoftalmus je često u kombinaciji sa entropijumom i/ili ektropijumom.

  Hirurški se rešava skraćivanjem očnih kapaka, koji se prilagođavaju dimenzijama očne jabučice, čime oko postaje manje izloženo, očni kapci postaju funkcionalni, počinju ravnomerno da raspoređuju suzni film i da štite rožnjaču, i najzad, smanjuje se verovatnoća za nastanak proptoze, Kod svakod pacijenta se donosi odluka u kom delu kapka će se izvršiti skraćivanje i kojom tehnikom. Pored skračivanja očnih kapaka, ponekad treba uvrstiti i dodatnu hiruršku proceduru da bi se bolje korigovali entropijum i trihijaza.

   

 

• Teški nabori kože – kod rasa sa naboranom kožom – šar peja, čau-čau, baseta, nabori kože (naročito u čeonom delu) mogu biti preteški za gornje očne kapke, pa dolazi do njihovog uvrtanja, pri čemu nabori mogu potpuno zatvoriti oko i onemogućiti vid psu.  Kod ovih pasa se javlja trihijaza i ukoliko se problem ne reši na vreme, ozbiljna i trajna oštećenja rožnjače. Kod svih ovih rasa, poželjan je izgled psa sa većim brojem nabora.Prilikom odabira hirurške procedure, mora se uzeti u obzir potreba psa da očni kapak bude funkcionalan, oko zaštićeno i bez iritacije, ali i potreba vlasnika koji želi psa sa takvim izgledom. Prostim uklanjanjem kožnih nabora dobija se pas sa izmenjenim izgledom. Drugi problem ovakvog pristupa je recidiv. Kako sazreva, nabori se mogu drugačije formirati ili migriraju, pa u nekom momenti treba ponoviti proceduru.

  Mi savetujemo proceduru koja ima za cilj da se poveća izdržljivost očnih kapaka, koji onda drže očne nabore podalje od oka.

   

• Tumori očnih kapaka – na kapcima se mogu razviti benigni ili maligni tumori koji dovode do iritacije oka, bola i nelagode. Očni kapak treba nesmetano da ,,klizi’’ preko rožnjače. Svaka masa na očnom kapku može dovesti do oštećenja rožnjače i do nekompletnog prianjanja kapka. Tumori na očnim kapcima se mogu pojaviti iznenada i dugo vremena mogu da miruju, da bi kako ljubimac stari, odjednom počeli da progresuju.U tom trenutku kada je neophodno uklanjanje, pacijent često ima više sistemskih bolesti pa je anestezija riskantnija, no što bi bila da se pristupilo hirurgiji mase onda kada se pojavila, par godina ranije. Takođe, jednostavnija je hirurgija kada masa zahvata manju površinu (što je naročito značajno kada je u pitanju rub očnog kapka) nego kada progresuje, pa zahteva ozbiljnu rekonstruktivnu hirurgiju.

  Mnoge promene na očnim kapcima ne liče na neoplazije u početku bolesti. Ovo je naročito slučaj kod skvamoznog karcinoma, gde primarna lezija na koži više liči na ranu nego na neki invazivan tumor. Iz svih ovih razloga, svaka masa/lezija, koja se pojavi na očnom kapku, treba da se prijavi oftalmologu, koji će izvršiti procenu, uraditi dodatne dijagnostičke procedure i savetovati odgovarajuću hirurgiju.

  Posle svakog uklanjanja mase sa očnog kapka, uzorak se šalje na patohistološki pregled. Patohistologija će nam dati dijagnozu i onda je moguće predvideti dalje ponašanje tumora (da li postoji mogućnost metastaza, recidiva). Ponekad se na očnim kapcima mogu pojaviti mase koje liče na neoplaziju, ali su zapravo posledica upale očnih kapaka. Patohistologija će ovo utvrditi i na osnovu nje se pristupa daljoj profilaksi/terapiji.

   

• Povrede očnih kapaka su najčešće stečene nakon trauma-povreda u lovu, automobilskih udara, tuče pasa. Povrede su najčešće u vidu laceracija očnog kapka koje se mogu komplikovati gubljenjem funkcije očnog kapka.Ožiljno tkivo koje može nastati ukoliko se ostavi da kapak samostalno zarasta može dovesti do iritacije rožnjače ili do sekundarnog entropijuma koji će takođe izazvati iritaciju rožnjače. iz tog razloga, ljubimca sa povredom očnog kapak treba odvesti na pregled, pa će oftalmolog ukoliko je neophodno, doneti odluku o hirurškoj sanaciji povrede koja ponekad podrazumeva samo zašivanje defekta a ponekad kompletnu rekonstrukciju očnog kapka.

   

• Ageneza očnih kapaka je urođen defekt očnih kapaka koji je češći kod mačaka i može biti ispoljen na oba oka. Ova patologija podrazumeva nepotpun razvoj očnih kapaka pa deo kapka ili čitav očni kapak nedostaju. Kada nema ruba očnog kapka, dlake sa očnih kapaka iritiraju rožnjaču. Očni kapci tada ne mogu pravilno raspoređivati suzni film niti štititi oko od nepovoljnog uticaja spoljne sredine.Kom će se načinu rešavanja problema pristupiti, zavisi od ozbiljnosti defekta i prisutne kliničke slike. Nekada je dovojno koristiti terapiju koja ima za cilj da podmazuje i sprečava isušivanje rožnjače (lubrikanti) a nekada treba pristupiti kompleksnoj hirurgiji sa ciljem da se rekonstruiše čitav očni kapak (pr ,,Lip- to lid flap’’ hirurgija).

   

 

• ,Cherry eye’’ ili prolapsus žlezde trećeg očnog kapka. Žlezda trećeg očnog kapka je značajna zbog svoje uloge proizvodnje suznog filma. Žlezda trećeg očnog kapka može da napusti svoju fiziološku poziciju i vlasnici je tada mogu uočiti kao ,,crveni otok u očnom uglu’’-otuda i ime ,,Cherry eye’’. Nekada se ta žlezda isecala čime se problem prolabiranja rešavao. Danas se zna da ti psi u toku života razviju vrlo ozbiljnu bolest suvog oka, koja ugrožava vid psa.Zato se vrši repozicija žlezde različitim hirurškim tehnikama. Izbor tehnike zavisi od rase psa, kliničke prezentacije i od podatka da li se repozicija radi prvi put ili je u pitanju recidiv. Kao što naslućujete, moguća komplikacija ove procedure su recidiv-kada žlezda ponovo prolabira i formiranje ciste-ukoliko suze nemaju mogućnost oticanja u konjunktivalnu kesu.

  Na izbor procedure ima uticaja i stanje hrskavice trećeg očnog kapka-koja može biti izvijena i deformisana, pa se mora korigovati da bi ishod hirurgije bio dobar.

   

Pas sa everzijom hrskavice trećeg očnog kapka i prolapsom žlezde trećeg očnog kapka pre i posle hirurgije.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]