Popino prase
Popino prase ili poznatije Hordeum murinum, lisičiji repak, jedan je od najčešćih razloga za posetu veterinaru tokom letnjih meseci. Slatka trava iz roda ječma, zadaje velike muke ljubimcima tokom toplog vremena, a sve zbog svog specifičnog oblika koji joj omogućava da se lako “kreće” kroz krzno ljubimca i dospe u različite delove tela.
Rasprostranjena je u gotovo svim delovima urbanih i ruralnih sredina gde se nalaze parkovi i druge travnate površine, a može da se nađe i u dvorištima, područijima oko zgrada. Kako je lepo vreme idealno upravo za igru ljubimaca, šetnju po parkovima i prirodi, psi su u velikom riziku da im uživanje pokvari i prekine upravo jedan ovakav “davež”.
Zapravo, najopasniji deo popinog praseta je seme koje ima oštar vrh koji lako može da se zabode u bilo koji deo tela, a iglice oko semena, koje služe kako bi ga zaštitile, omogućavaju popinom prasetu da se lako zakači i zbog svog oblika, lako kreće unapred. Najčešće lokacije na telu gde se može naći popino prase su: uši, oči, nos, usna duplja, šape, genitalni organi, ali i drugi delovi tela, kao što su digestivni organi, pluća, mozak, gde može napraviti ozbiljne komplikacije.
Ponekad vlasnici znaju da se njihov ljubimac bori upravo sa ovim problemom jer su videli kako se biljka “kači” na krzno životinje ili ulazi u oči, uši, a ponekad posumnjaju da nešto nije u redu tek kada ljubimac pokaže simptome. U zavisnosti od lokacije, ljubimac će ispoljavati različite simptome vezane za popino prase i to:
- Suzenje, zatvaranje i/ili oticanje oka
- Uporno kijanje, koje nastaje naglo, sa ili bez primesa krvi i sadržaja koji izlazi najčešće iz jedne nozdrve
- Trešenje ušiju i glave, naginjanje glave na stranu
- Kašalj, otežano gutanje, pojačano balavljenje, odbijanje hrane
- Šepanje, lizanje i griženje šape sa ili bez vidljivog otoka i crvenila
- Prisustvo apscesa na telu
- Drugi nespecifični simptomi koji zavise od lokacije biljke u telu
Sa krzna biljku mogu da uklone vlasnici, ali ukoliko dođe do njenog prodora u bilo koji od navedenih delova tela, jedini način da se problem reši je hitna poseta veterinaru koji će u zavisnosti od lokacije biljke morati da upotrebi različite dijagnostičke procedure kako bi pronašao i uklonio biljku.
Bitno je naglasiti da se sa uklanjanjem biljke ne treba čekati jer vremenom ona može da penetrira sve dublje u telo i to može da oteža njeno uklanjanje kao i da pogorša simptome i dovede do komplikacija.
Sve ovo su razlozi zbog kojih bi trebalo obratiti pažnju prilikom svake šetnje sa psom u prirodi i pregledati psa nakon šetnje. Za šetnju birajte parkove i površine gde se trava redovno održava i gde možete da izbegnete kontakt sa popinim prasetom.
A ukoliko je pas ipak došao u kontakt sa ovom biljkom, potrebno je ukloniti biljku čim se primeti njeno prisustvo na telu psa. Nakon svake šetnje detaljno pregledati sve rizične delove tela i ljubimca temeljno isčetkati.
Pri pojavi bilo kojih od navedenih simptoma, životinju obavezno, bez odlaganja, odvesti kod veterinara, popino prase se rešava lako samo na vreme treba doći.