Atlas bolesti oka pasa i mačaka
Šta je konjunktivitis, zašto se javlja i kako se manifestuje?
Konjunktivitis predstavlja zapaljenje konjunktive, koje se javlja kao primarno i samostalno oboljenje, ali i kao pratilac gotovo svih oboljenja očne jabučice. Ono što vlasnici najčešće primećuju kod svog ljubimca je crvenilo konjunkktiva (hiperemija), oticanje konjunktiva (hemoza), pojačano suzenje (epifora), krmeljanje (pojava žuto – zelenog isedka), češanje oka i žmirkanje. Često se primećuju, kada je zapaljenje konjunktiva pridruženo nekom problemu oka, promene na rožnjači u vidu zamućenja, promene boje, pojave krvnih sudova, kao i pojava pigmenta.
Konjunktivitis, kao primarno oboljenje, se javlja u formi alergijskog konjunktivitisa, koji se manifestuje najčešće suzenjem, žmirkanjem, češanjem oka i crvenilom oka, odnosno, pripadajućih konjunktiva. Ova forma konjunktivitisa se najčešće ispoljava nakon dugog boravka životinje u prirodi, izražena je kod pasa koji vole da kopaju i istražuju prirodu. Ova forma nastaje usled preosetljivost životinje na aerogene (iz vazduha) alergene, pa je najčešće zastupljena u proleće, kada dolazi do cvetanja. Pored toga, konjunktivitis se kao primarano oboljenje može javiti i kao posledica reakcije na hemijske agense, kako one koje koristimo u kući svakodnevno, tako i one koji se koriste u salonima za negu i gruming pasa.
Kao primarno oboljenje konjunktivitis može da se javi kod određenih virusnih infekcija kao što su Canine distemper virus i Canine herpes virus.
Mnogo češće, u oftalmološkoj ordinaciji viđamo konjunktivitise, koji nastaju kao posledica i pratnja nekog drugog oboljenja. U sklopu sindroma bolesti suvog oka, kada se javlja smanjena produkcija suznog filma, menja se otpornost oka, odnosno rožnjače, na spoljašnje faktore. Tada kod Vašeg ljubimca možete da primetite u periokularnoj regiji (na kapcima) mukoidan (zelenkasto – žut iscedak), žmirkanje, zatvaranje oka, ali i promene boje rožnjače na plavičasto – belo.
Pored toga, konjunktivitis može da se uoči i kod ulcera rožnjače, kada pored klasičnih simptoma konjunktivitisa vlasnik može (i ne mora) primetiti defekt na rožnjači. Upala unutar oka (koja najčešće ukazuje na neko siste, odnosno, uveitis, takođe dovodi do suzenja, žmirkanja, zatvaranja oka, kao i promene boje rožnjače. Pored toga kod uveitisa se može uočiti suženje (mioza) zenice. Konjunktivitis se može javiti i u sklopu entropijuma (kada se kapci uvrću ka površini rožnjače, a dlačice kapaka iritiraju rožnjaču i propadajuće konjunktive) i ektropijuma (kada se kapci izvrću prema spoljašnjoj sredini, pri čemu su rožnjača i konjunktive izložene spoljašnjim uticajima), kod neoplazija kapaka, otežanog zatvaranja kapaka (lagoftalmusa). Kada simptomi konjunktivitisa prate simptome primarnog oboljenja.
Kako se leči konjunktivitis?
Terapija konjunktivitisa u mnogome zavisi od tipa konjunktivitisa koji se javio. Ukoliko se radi o alergijskom konjunktivitisu, koji se u najčešće javlja kod pasa koji su generalno skloni atopiji i alergijama. Potrebno je alergije staviti pod kontrolu. Izbegavanje alergena, ispiranje konjunktivalne vreće fiziološkim rastvorom (ne čajevima i bornom kiselinom) nakon izlaganja alergenima može da ublaži simptome i dovede do komfora oka.
Ukoliko se radi o bolesti suvog oka, koja uzrokuje konjunktivitis), potrebno je pojačati produkciju suza, kao i zaštititi rožnjaču, pri čemu će se i zapaljenje konjunktiva staviti pod kontrolu. Kod uveitisa, neophodna je ispravna dijagnoza i pravovremena terapija tog oboljenja. Entropijum, ektropijum i mase na kapcima zahtevaju hirurško terapiranje, kako bi se sprečile i mnogo ozbiljnije bolesti oka, od samog konjunktivitisa.
Iz svega navedenog se može zaključiti da terapija konjunktivitisa u mnogome zavisi od terapije oboljenja koje je do njega dovelo. Kompletan oftalmološki pregled, ispravna dijagnostika i terapija su jedino rešenje za olakšavanje simptoma.
Zakažite pregled +381 66 240 373
Popino prase
Popino prase ili poznatije Hordeum murinum, lisičiji repak, jedan je od najčešćih razloga za posetu veterinaru tokom letnjih meseci. Slatka trava iz roda ječma, zadaje velike muke ljubimcima tokom toplog vremena, a sve zbog svog specifičnog oblika koji joj omogućava da se lako “kreće” kroz krzno ljubimca i dospe u različite delove tela.
Rasprostranjena je u gotovo svim delovima urbanih i ruralnih sredina gde se nalaze parkovi i druge travnate površine, a može da se nađe i u dvorištima, područijima oko zgrada. Kako je lepo vreme idealno upravo za igru ljubimaca, šetnju po parkovima i prirodi, psi su u velikom riziku da im uživanje pokvari i prekine upravo jedan ovakav “davež”.
Zapravo, najopasniji deo popinog praseta je seme koje ima oštar vrh koji lako može da se zabode u bilo koji deo tela, a iglice oko semena, koje služe kako bi ga zaštitile, omogućavaju popinom prasetu da se lako zakači i zbog svog oblika, lako kreće unapred. Najčešće lokacije na telu gde se može naći popino prase su: uši, oči, nos, usna duplja, šape, genitalni organi, ali i drugi delovi tela, kao što su digestivni organi, pluća, mozak, gde može napraviti ozbiljne komplikacije.
Ponekad vlasnici znaju da se njihov ljubimac bori upravo sa ovim problemom jer su videli kako se biljka “kači” na krzno životinje ili ulazi u oči, uši, a ponekad posumnjaju da nešto nije u redu tek kada ljubimac pokaže simptome. U zavisnosti od lokacije, ljubimac će ispoljavati različite simptome vezane za popino prase i to:
- Suzenje, zatvaranje i/ili oticanje oka
- Uporno kijanje, koje nastaje naglo, sa ili bez primesa krvi i sadržaja koji izlazi najčešće iz jedne nozdrve
- Trešenje ušiju i glave, naginjanje glave na stranu
- Kašalj, otežano gutanje, pojačano balavljenje, odbijanje hrane
- Šepanje, lizanje i griženje šape sa ili bez vidljivog otoka i crvenila
- Prisustvo apscesa na telu
- Drugi nespecifični simptomi koji zavise od lokacije biljke u telu
Sa krzna biljku mogu da uklone vlasnici, ali ukoliko dođe do njenog prodora u bilo koji od navedenih delova tela, jedini način da se problem reši je hitna poseta veterinaru koji će u zavisnosti od lokacije biljke morati da upotrebi različite dijagnostičke procedure kako bi pronašao i uklonio biljku.
Bitno je naglasiti da se sa uklanjanjem biljke ne treba čekati jer vremenom ona može da penetrira sve dublje u telo i to može da oteža njeno uklanjanje kao i da pogorša simptome i dovede do komplikacija.
Sve ovo su razlozi zbog kojih bi trebalo obratiti pažnju prilikom svake šetnje sa psom u prirodi i pregledati psa nakon šetnje. Za šetnju birajte parkove i površine gde se trava redovno održava i gde možete da izbegnete kontakt sa popinim prasetom.
A ukoliko je pas ipak došao u kontakt sa ovom biljkom, potrebno je ukloniti biljku čim se primeti njeno prisustvo na telu psa. Nakon svake šetnje detaljno pregledati sve rizične delove tela i ljubimca temeljno isčetkati.
Pri pojavi bilo kojih od navedenih simptoma, životinju obavezno, bez odlaganja, odvesti kod veterinara, popino prase se rešava lako samo na vreme treba doći.