Tag - bolesti mačaka

Herpes virusne i hlamidijalne infekcije oka kod mačaka

Ko su uzročnici i koji su klinički znaci?

Uzročnik je mačiji Herpes virus (FHV-1) i bakterija Chlamidia felis. Poznato je da 99% mačije populacije ima antitela na Herpes virus, ali se klinička slika ne manifestuje kod svake jedinke isto, i znaci bolesti mogu biti različiti.

Herpes virus pravi najviše problema kod mladih mačaka, u domaćinstvima sa većim brojem mačaka, kod mačaka iz azila i prihvatilišta, i imunokompromitovanih jedinki (životinje podložne stresu, gravidne i životinje u laktaciji, kao i životinje na terapiji kortikosteroidima).

Vlasnici kod svog ljubimca mogu da primete pojačano suzenje i krmeljanje, pojavu žutog do zelenog iscedka, zatvaranje oka, navlačenje trećeg očnog kapka, crvenilo konjunktiva i njihovo oticanje, treptanje i žmirkanje, promenu boje oka, zamućenje rožnjače, rane i defekte na rožnjači, smanjenje vida.

Kod starijih životinja su klinički znaci slabije izraženi i najčešća manifestacija je pojava pojačanog suzenja. Mlađe životinje često pokazuju ozbiljnu kliničku sliku – uz suzenje vlasnik uočava promenu boje i promenu površine rožnjače. Kod mladih životinja su česte komplikacije poput perforacije rožnjače, koja može da dovede do gubitka vida i gubitka oka kao organa.

Pored simptoma vezanih za oči, mogu se javiti i respiratorni znaci koji uključuju iscedak iz nosa, otežano disanje i krkljanje, kašalj itd.

Rožnjača
Iscedak iz nosa

Kako se postavlja dijagnoza oboljenja?

Bolesti okaVeterinar će uraditi kompletan oftalmološki pregled. Fluorescinsko bojenje je od izuzetnog značaja, jer ukazuje na patognomonične promene-dendritične ulcere rožnjače. Potrebno je uzeti uzorak za citološko ispitivanje.

Kako se sprovodi terapija?

Terapija zavisi od težine kliničkog slučaja. Pacijent koji ima izražene simptome će biti podvrgnut sistemskoj terapiji, koja uključuje antivirusne lekove i antibiotike. Topikalno se primenjuju antibiotske kapi.

Ukoliko su promene na rožnjači ozbiljne i ekstenzivne, oftalmolog će predložiti hiruršku sanaciju defekta, kako bi Vašem ljubimcu sačuvao oko i vid. Jednom inficirana jedinka doživotni je nosilac virusa i svaki stres može dovesti do pada imuniteta i kliničke slike infekcije.

Zato je važno izbegavati stresogene situacije – životinja treba da je na sigurnom mestu, bez promena okruženja. Transport, promenu vlasnika i okruženja treba izbegavati, ukoliko je to moguće. Takođe, ove mačke je potrebno odvojiti od drugih, ukoliko se drže u prostoru sa više životinja. 

Melanom irisa kod mačaka

Šta su melanoza i melanom irisa?

Melanom i melanoza predstavljaju pojavu tamnog prebojavanja šarenice (irisa) mačaka. Vlasnici mogu da uoče ograničena ili difuzna područja crvenog, crvenkasto-braonkastog, braon ili crnog prebojavanja. Iako se u početku manifestuju isto, postoje ključne razlike između melanoze i melanoma.

Melanoza predstavlja benignu promenu, koja ne ugrožava vid/oko i ne daje metastaze na druge organe. Za razliku od melanoze, melanom je invazivna neoplazija, koja vremenom raste i invadira ostale intraokularne strukture, narušavajući funkcionisanje oka kao organa, čime  je ugrožen vid i oko kao organ.

Melanom irisa kod mačaka
Melanom irisa kod mačaka

Kako oftalmolog dijagnostikuje melanom i melanozu? 

Potrebno je od vlasnika dobiti podatke o tome kada se promena prvi put uočila, da li je kroz određeni vremenski period rasla i menjala se, da li mačka na to oko vidi ili ne. Nakon obavljenog detaljnog oftalmološkog pregleda, veterinar će uzeti u obzir karakteristike same promene, koja je na zenici uočena.

Razmatraće se reljefna površina i da li prominira u prednju očnu komoru, da li u prednjoj očnoj komori imamo prisustvo pigmentisanih ćelija, kao i da li postoji posledični uveitis (zapaljenje unutrašnjih struktura oka). Ponekad, oftalmolog će promenu fotografisati i pratiti je na narednim pregledima. Ukoliko je promena stabilna, ne menja se i ne raste, najverovatnije se radi o melanomu, ali su kontrole i dalje neophodne.

Melanom je karakterisan rastom, prominiranjem u prednju očnu komoru, izazivanjem uveitisa, kao i invazijom ostalih intraokularnih struktura. Zbog toga, kao dodatna dijagnostička metoda može da se radi ultrazvuk. Definitivnu dijagnozu oftalmolog postavlja nakon biopsije i patohistološkog pregleda. 

U literaturi je poznato da melanom može da da metastaze na druga tkiva i organe, pa je potrebno da se urade dodatne dijagnostičke metode – rendgen toraksa i ultrazvuk abdomena.

Glaukom kod mačaka

Šta je glaukom i kako nastaje?

Glaukom predstavlja stanje u kom dolazi do povećanja intraokularnog pritiska preko 25 mmHg.  Glaukom kod mačaka Glaukom može biti primaran ili sekundaran. Primarni glaukom je genetski prenosiv, uslovljen je anatomskim i fiziološkim karakteristikama oka, tačnije promenama na sistemu oka koji je zadužen za oticanje i drenažu produkovane očne vodice. Sekundarni glaukom nastaje kao posledica određenih bolesti oka koje dovode do gubitka funkcije drenažnog sistema oka (najlešće kao posledica tumora oka, upale oka, perforacije rožnjače, katarakte…) Kod mačaka je čest sekundarni glaukom.

Kako vlasnik može da primeti glaukom?

Povećanje količine očne vodice dovodi do posledičnog povećanja dimenzija oka (buftalmus), promene boje oka – oko deluje zamućeno, beličasto do plavo, a životinja može da ispoljava bolnost češanjem i trljanjem pogođenog oka. Ukoliko se radi o hroničnim slučajevima (koji dugo traju) usled pritiska na očni nerv može doći do apsolutnog slepila. 

Da li je moguća terapija?

Pri postavljanju dijagnoze, bitno je utvrditi da li se radi o primarnom ili sekundarnom glaukomu. U oba slučaja su uključene kapi za kontrolu intraokularnog pritiska. Ono što je bitno uvek napomenuti vlasniku, da medikamentozna terapija predstavlja samo privremeno rešenje, jer kapi mogu da imaju terapijsko dejstvo samo određeni vremenski period. Nakon toga je potrebno uraditi hirurgiju, koja se sastoji u sprečavanju dalje produkcije očne vodice, kao i u olakšavanju njenog oticanja, pri čemu se intraokularni pritisak redovno kontroliše. Ukoliko su promene već dovele do slepila, a oko je buftalmično (uvećano) i bolno, a kao takvo predstavlja izvor hronične inflamacije i nelagode životinji, oftalmolog može predložiti enukleaciju (hirurško uklanjanje očne jabučice).

Sekvestar rožnjače kod mačaka?

Šta je skvestar rožnjače i kada se javlja?

Kornealni sekvestar, odnosno, sekvestar na rožnjači predstavlja tamno prebojeno područje, odvojenog, nekrotizovanog tkiva rožnjače. Najčešće se javlja kod mačaka, dok se kod pasa nalazi retko. Kod mačaka je najčešće prisutan kao posledica Herpes virusne infekcije.

Primećeno je da egzotične, brahicefalične mačke, često imaju ovaj problem. Anatomija orbite i kapaka (plitka orbita, izbačene očne jabučice, iritacija dlakama s kapaka i prisustvo entropijuma) dovode do pojave sekvestra.

Šta vlasnik može da primeti kod mačke sa sekvestrom rožnjače?

U početku može da se javi blago do izraženo suzenje, žmirkanje i zatvaranje oka. Vlasnik primeti da rožnjača menja boju, postaje zamućena, a kasnije da se na rožnjači pojavljuju tamna područja. Kornealni sekvestar je žuto-braon, do katran crne boje i može da zauzima manja područja na rožnjači ili da pokriva većinu njene površine.

Nakon ,,otpadanja’’ sekvestra ostaje ulcer (rana, čir) na rožnjači, pa se zatim formira na istom mestu novi sekvestar. Nekada odvajanjem dubokog sekvestra nastaje perforacija rožnjače i isticanje očne vodice iz oka sa brojnim komplikacijama.

 

Kornealni sekvestar
Kornealni sekvestar kod mačke

Kako se rešava problem kornealnog sekvestra? 

Terapija kornealnog sekvestra je hirurška. Pored toga, potrebno je terapirati i Herpes virusnu infekciju, ukoliko se utvrdi da je sekvestar nastao kao posledica infekcije. Ako je razlog anatomija kapaka i prisustvo entropijuma, potrebno je uraditi i blefaroplastiku (hiruršku sanaciju problema kapaka), pri čemu se isključije dalje iritabilno dejstvo dlačica s kapaka na rožnjaču.